Petak 22. 11. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
6
Petak 24.06.2016.
21:21
sputniknews.com, Vestionline #Commented 45 and 46 rows # #Changed code from 45-46 A
Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije za Srbiju znači okončanje proširenja EU kakvog znamo, a za EU je to otvaranje dugoročnog procesa posle kojeg se ne zna da li će i u kakvom stanju preživeti, smatra Miroslav Prokopijević iz Instituta za evropske studije, prenosi "Sputnjik".
Subota 25.06.2016.06:32
Major Vojske Republike Srpske Ranko Dželajlija iz Banja Luke uhapšen je 4. juna na beogradskom Aerodromu "Nikola Tesla", prema Interpolovoj poternici koju je za njim raspisala Hrvatska, zbog navodnog ratnog zločina. Ovo je 156. hapšenje Srba po celom svetu, prema poternicama iz Hrvatske! A, isporučeno je njih 51. Golem je spisak onih koje u Hrvatskoj svakodnevno stavljaju na poternicu.A Srbija se obavezala da i Kosovu isporučuje one koje u Prištini optuže za ratni zločin. Dok u Hrvatskoj svoje zločince slave kao heroje, u Srbiji su njeni heroji zločinci. I više od toga. Izloženi su mučenju, poniženju, sudskom postupku i smešteni u zatvore bez nade da će živi izaći.Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu odredio je majoru Dželajliji ekstradicioni pritvor. Srpski ministar pravde požurio je da uveri hrvatske kolege da će procedura oko izručenja biti brzo sprovedena! Srpske vlasti su ostale potpuno ravnodušne. Mediji su bez komentara objavili vest o majorovom hapšenju.
Subota 25.06.2016.06:33
Godinu dana ranije, tačnije 9. jula 2015. godine, Australija je isporučila srpskog državljanina Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao kapetan Dragan, koji je sa zagrebačkog aerodroma Pleso transportovan u zatvor u Splitu. Vasiljković je u splitski zatvor dovezen crnim kombijem.Tamo je smešten u posebnom krilu, daleko od ostalih zatvorenika. Vasiljković je uhapšen u Pertu u Australiji 2006. godine i od tada se nalazio u ekstradicijskom zatvoru. Zbog osetljivosti situacije Vasiljković je, smešten u posebno zatvorsko krilo i u ćeliji je sam, daleko od ostalih zatvorenika koje ne susreće.Izgledao je kao oronuli starac. Šezdeset i koju godinu. Bio je u pratnji četvorice ili petorice policajaca i jedne gospođe, verovatno prevodioca - kazao je Dejan Đurić iz Rijeke koji se nalazio na spomenutom letu.Srpska vlada se nije oglasila povodom hapšenja gospodina Vasiljkovića i njegovog desetogodišnjeg tamnovanja u Australiji. Još mu nije počelo ni suđenje. U zatvoru danas Vasiljković boravi u ćeliji sa generalom Borislavom Đukićem, (68) godina, koga je 8. marta ove godine isporučila Crna Gora. A, ova neprijateljski raspoložen država prema Srbiji isporučila je pet srpskih državljana hrvatskom pravosuđu! General Đukić, teško bolestan, optužen je posle 22 godine, u postupku ubrzanog ''razmnožavanja ratnih zločinaca iz Srbije".
Subota 25.06.2016.06:34
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je 12. oktobra 2010. godine pritvor Iliji Jurišiću i prvostepenu presudu od 12 godina zatvora zbog učešća u ratnom zločinu nad kolonom JNA 1992. godine u Tuzli i predmet vratio na novo suđenje. Jurišiću je ukinut i pritvor u kome se nalazi od 11. maja 2007. Jurišić je prvostepeno pred nekadašnjim Okružnim sudom u Beogradu septembra 2009. osuđen na 12 godina zatvora. U obrazloženju prvostepene presude navedeno je da je na suđenju nesporno utvrđeno da su postojali sporazumi BiH i SRJ, kao i civilne i vojne vlasti Tuzle sa kasarnom JNA "Husinska buna" o mirnom povlačenju vojnika JNA iz Tuzle 15. maja 1992. U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine po optužnici srpskog Tužilaštva za ratne zločine, poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila!Ilija Jurišić je iz pritvora pušten pod žestokim pritiskom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koji se udvarao Bakiru Izetbegoviću i muslimanskom rukovodstvu iz BiH! U martu ove godine isto veće Apelacionog suda u Beogradu preinačilo je osuđujuću presudu Iliji Jurišiću i oslobodilo ga od optužbe , ''usled nedostatka dokaza".
Subota 25.06.2016.06:35
U Bosni i Hercegovini je 6. januara 2011. godine uhapšen hrvatski državljanin Tihomir Purda iz Vukovara, za kojim je srpsko pravosuđe raspisalo poternicu po optužbama za ratne zločine. Hapšenje Purde je izvršeno na osnovu Interpolove poternice, zbog sumnje da je počinio krivično delo "ratnog zločina protiv nemoćnih i ranjenih osoba". Tada se na noge digla cela Hrvatska, a tadašnja premijerka Jadranka Kosor je oštro zapretila vlastima u Beogradu, koje su ponovo podvile rep, i srpsko tužilaštvo za ratne zločine je povuklo optužnicu protiv Purde, i on je vraćen u Hrvatsku. Za ovaj zločin je opet odgovoran tadašnji srpski predsednik Boris Tadić.Oni, koji su osuđeni za ratne zločine pred Višim sudom u Beogradu, mogu samo da sanjaju zatvorske uslove koje imaju oni kojima sudi Tribunal u Hagu, i borave u pritvorskom odeljenju. Srbi, osuđeni pred hrvatskim sudovima, koji su se prevarili i tražili da kaznu izdržavaju u Srbiji, gorko se kaju.
Subota 25.06.2016.06:36
Zoran Đurđević izdržava kaznu od 13 godina, koju mu je izreklo sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u posebnom zatvoru, najstrožijeg režima, u Padinskoj Skeli. Protiv njega je u toku još jedan krivični postupak, ali je osuđujuću presudu ukinuo Apelacioni sud u Beogradu, i u ponovljenom postupku svi optuženi su oslobođeni od odgovornosti.U ćeliji osuđeni provode dnevno 22 sata, a najviše dnevno dva sata provede ''na svežem vazduhu''. Osuđene, po blokovima, izvode u šetnju, i ako neki osuđenik, usled starosti, ili nazeba, hoće u toalet, zatvorska straža sve vraća u ćelije! Tako se događa da provedu ''na svežem vazduhu'' samo desetak minuta dnevno. Tamnički život ubrzano skraćuje život.Molbu za pomilovanjem gospodina Đurđevića, predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije rešio. Srbija je okrutna prema osuđenim za ratne zločine. Nijedan osuđenik za ratne zločine nije pomilovan aktom predsednika Srbije Borisa Tadića, a ni Tomislava Nikolića! Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni, i Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, nije usvojio nijedan zahtev za privremeno puštanje na uslovnu slobodu osuđenih za ratne zločine!
Subota 25.06.2016.06:40
Vredi napomenuti da je predsednik sudskog veća u Apelacionom sudu u Beogradu sudija Siniša Važić, bivši sudija Okružnog suda u Osijeku, državljanin Republike Hrvatske, a zamenik Tužioca za ratne zločine je Bruno Vekarić.U Hrvatskoj o svojim optuženima, koje su morali da izvedu na sud zbog pritiska iz Haga i Brisela, vode računa kao o herojima. Počev od ''generala'' Mirka Norca, kojeg je sud u Rijeci osudio na 12 godina zatvora zbog streljanja civila, kojem je prisustvovao i naredio ih, pa do Branimira Glavaša, kojem je Ustavni sud Hrvatske ukinuo pravnosnažnu presudu i pritvor. Dana 8. februara 2001. protiv Norca je izdat nalog za hapšenje. Norac je zamolio zagrebačku policiju da mu omogući predaju u Rijeci. Nakon što je udovoljeno njegovom zahtevu, on je pobegao.Ubrzo nakon toga, u Sinju i drugim mestima Dalmatinske Zagore su podignute barikade, odnosno došlo je do blokada saobraćaja nalik na balvan revoluciju. Oni su koincidirali s masovnim protestima u znak podrške Mirku Norcu, kao i protiv „izda/jničke" vlade Stipe Mesića i Ivice Račana.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)